Andrijana Đorđević iz Valjeva stigla je u Frankfurt pre nekoliko meseci. Završila je Učiteljski fakultet sa prosečnom ocenom – devet, ali nije mogla da nađe stalni posao u prosveti. Radila je, doduše, dve godine, ali na određeno vreme. A onda je definitivno ostala bez posla. Nije pristajala na razne ucene, uključujući i one političke prirode da pristupi nekoj stranci. Već je počelo da je izdaje strpljenje. A onda se setila da je završila srednju medicinsku školu. I da bi mogla da ode u Nemačku. I otišla je. I zaposlila se. Danas je, kako kaže, u Nemačkoj više poštuju i cene kao babicu nego u Srbiji kao diplomiranog učitelja.

Vela Komlenić iz Sremske Mitrovice i Danijela Filipović iz Leskovca slučajno su se srele tog jutra u bolnici „Bürgerhospital“ u Frankfurtu. I frau Vela i gospođa Danijela bile su uzbuđene. Jedna je odlazila u penziju, a druga je došla u Nemačku da traži posao. One su babice.

Iz Srbije godišnje ode oko 800 medicinskih sestara u Nemačku. Možda je još frapantniji podatak da trenutno oko 8.000 medicinskih sestara i tehničara uči nemački jezik jer želi da napusti Srbiju. Kad smo već kod brojki, Nemačkoj će do kraja ove decenije u sektoru medicinske nege nedostajati čak 220.000 radnika. Ogromna, dakle, šansa za srpski medicinski kadar. Najčešći motiv za odlaske je, naravno, egzistencijalne prirode. Ko će onda ostati u Srbiji da nas leči? Ali o tome nekom drugom prilikom.

Vela Komlenić došla je u Frankfurt 1992, u predvečerje onih građanskih ratova na ovim prostorima. Bio je to možda prvi ozbiljniji talas odlazaka medicinskog osoblja iz Srbije u Nemačku. Nakon 25 godina predanog rada, Vela završava svoj radni vek i odlazi u penziju. U međuvremenu je stigla i do vrha hijerarhije među svojim koleginicama, ali skromna Vela ne želi o tome previše da priča.

„Nemačka nudi stručno usavršavanje na najvišem nivou, kakvo u Srbiji samo može da se zamisli. Zaista sam vrlo zadovoljna. Preporučujem svima da dođu i što je najvažnije — da nemaju straha. Uvek će im se neko naći pri ruci, a pogotovo naše sestre koje su već stigle iz Srbije. Meni su mnogo značile Zorica, Aida, Dijana, Biljana, koje su, takođe, stigle u Nemačku. Uz znanje nemačkog jezika, solidarnost i međusobna podrška su najvažniji“, pričaće nam Vela, dok daje poslednje savete i podršku Danijeli Filipović koja se pripremala da krene u obližnji Darmštat u potrazi za novim poslom.

„Radim 19 godina u Leskovcu. I ne vidim više nikakvu perspektivu. Nije sporno ni da stalno radim noćnu smenu, ali bitan je taj finansijski deo. Posebno brinem što sa ovim primanjima u Srbiji ne mogu da školujem decu“, reći će nam Danijela pre nego što će početi intervju sa Svenom Akermanom, jednim od vodećih lekara u bolnici u Darmštatu.

Njene impresije nakon tog razgovora kao da padaju u drugi plan pred neizvesnošću da li će dobiti posao. Dok čekamo rezultate — koji će, ipak, naknadno stići — društvo nam pravi sestra Aleksandra Ficek, Poljakinja. Možda ne ostavlja utisak baš prijatne dobrodošlice, ali i to je nešto na šta moraju biti spremne naše medicinske sestre koje planiraju da se otisnu u Nemačku. I to je sastavni deo ovog izazova.

„Bürgerhospital“ u Frankfurtu najveće je porodilište u pokrajini Hesen i treće u Nemačkoj. Godišnje se tu obavi 3.300 porođaja, a imaju 1.300 zaposlenih. Kristina Švarcbek, direktorka medicinskog osoblja u toj bolnici, reći će nam da ima samo pozitivna iskustva sa medicinskim osobljem koje dolazi iz Srbije.

„Nemačka i Srbija imaju različite zdravstvene sisteme, a osnovna razlika je u školstvu. Najveća razlika je u praktičnom delu školovanja, kome se očigledno pridaje veći značaj u Srbiji. Vrlo smo zadovoljni kadrom koji nam dolazi iz Srbije. Osim njihove stručnosti, najvažnije je da budu dobri ljudi. Primetno je da se međusobno pomažu, imaju veliko razumevanje, i čini mi se da bi bez te njihove solidarnosti teško mogli ovde da uspeju“, konstatuje frau Švarcbek.

Najveća rampa je, ipak, nemački jezik. Za dobijanje posla u Nemačkoj traži se položen nivo B2, a dovoljan je i B1, kao prvi korak, ali se u tom slučaju podrazumeva aktivno učenje jezika nakon stupanja na posao. Kristina Švarcbek ističe i da oni organizuju kurseve kako bi se što pre prevazišla ta jezička barijera sa pacijentima.

Jerg Vagner, šef personala u „Bürgerhospitalu“, navodi dugu tradiciju dolaska babica iz Srbije u tu bolnicu, koja zaista deluje evropski. Vagner kaže da medicinsko osoblje koje dolazi iz Srbije mora vrlo brzo da uđe u proces rada, što uglavnom nije problem.

„Zadovoljni smo uglavnom njihovom adaptacijom i integracijom, ali i što je najvažnije — stručnošću“, kaže nam Vagner i konstatuje da ljudi iz Srbije očigledno važe za vredne radnike, što otvara vrata stotinama babica i drugom medicinskom osoblju da što pre dobije posao u Nemačkoj.

Andrijana Đorđević iz Valjeva stigla je u Frankfurt pre nekoliko meseci. Završila je Učiteljski fakultet sa prosečnom ocenom — devet, ali nije mogla da nađe stalni posao u prosveti. Radila je, doduše, dve godine, ali na određeno vreme. A onda je definitivno ostala bez posla. Nije pristajala na razne ucene, uključujući i one političke prirode da pristupi nekoj stranci. Već je počelo da je izdaje strpljenje. A onda se setila da je završila srednju medicinsku školu. I da bi mogla da ode u Nemačku da radi kao babica. I dobila je posao u „Bürgerhospitalu“.

„Zadovoljna sam kako su me prihvatili, zaista su korektni. Odmah se primeti da je reč o organizovanom sistemu. U Nemačkoj očigledno prepoznaju znanje i poštuju stručnost, i što je najvažnije, cene nečiji trud i rad, i to je sasvim dovoljan motiv da ozbiljno pristupiš poslu. Iako sve to ponekad deluje iscrpljujuće, na kraju se isplati. Više me u Nemačkoj poštuju i cene kao babicu nego u Srbiji kao diplomiranog učitelja“, priča nam Andrijana.

Njen savet medicinskim sestrama i babicama, kao i drugom medicinskom osoblju koje ima iste ambicije kao ona, jeste da u Srbiji pronađu pouzdane ljude koji će im pomoći da dođu u Nemačku, te da budu obazrive. Ona je, kaže, imala sreće sa agencijom „Kam solution“ u Beogradu, koja je pomogla da se zaposli u Nemačkoj.

To je licencirana agencija koja se bavi posredovanjem pri zapošljavanju i nalaženju specijalizacija za medicinske radnike u inostranstvu, pre svega u Nemačkoj. U toj agenciji će vam besplatno ponuditi svaku vrstu pomoći od prvog do poslednjeg koraka: od želje da odete u Nemačku do konačnog cilja — dobijanja posla u toj zemlji, bez brige i o najmanjem detalju. Onima koji su ambiciozni, spremni za rad u internacionalnom okruženju, koji žele da se usavršavaju i naprave iskorak u karijeri, iz „Kam solutiona“ poručuju da je veoma važno što posebnu pažnju obraćaju na bezbednost i proverenost angažmana za rad u inostranstvu.

Zainteresovanima za odlazak u Nemačku pružaju usluge savetovanja u ostvarivanju svih relevantnih, ostvarivih i pripadajućih prava iz oblasti zapošljavanja, kao i šta vam je neophodno pre i posle sklapanja ugovora o radu, koliku zaradu možete da očekujete, koji je minimalan broj radnih sati za ostvarivanje svih prava, koliki broj dana imate odmor, šta podrazumeva zdravstveno i penziono osiguranje, smeštaj dok se ne snađete, kada i na koji način otvarate bankovni račun, kojoj poreskoj klasi pripadate, kada se stvaraju uslovi za spajanje porodice i njihov dolazak u Nemačku…

Lekari, medicinske sestre, babice, negovatelji, fizioterapeuti… Široka je lepeza onih iz zdravstvenog sistema Srbije koji odlaze u Nemačku.

Još su sveža sećanja kako je Angela Merkel u prošloj kampanji negovatelje starih u Nemačkoj nazvala herojima. Taj oreol pripisan je možda najviše našim zemljacima koji su svoju poslovnu sreću pronašli u toj zemlji. Zdravstveni radnici u Srbiji, nažalost, retko kada dobiju takve pohvale od naših državnika. Čekanje za posao ili visina primanja u Srbiji dosta govori o njihovom statusu. A početna mesečna plata medicinskih sestara u Nemačkoj je 1.700 do 1.900 evra.

Vlada Srbije prošle nedelje odobrila je posle nekoliko godina zapošljavanje 2.100 medicinskih radnika. Da li je, međutim, kasno…
Izvor: nedeljnik.rs