Zbog nedostatka radne snage u Hrvatskoj, ove godine se na Jadranu zaposlilo dosta sezonaca iz Srbije, a Vlada Republike Hrvatske je, suočavajući se s pritiskom hotelijera i ugostitelja koji su očajnički trebali radnike, popustila pod pritiskom istih te tokom leta dodatno povećala kvote za uvoz radne snage.

Index je razgovarao s nekoliko sezonaca iz Srbije koji su otkrili sve o uslovima rada u Hrvatskoj. Nemanja Kostić 26-godišnji kuvar iz Beograda već drugu godinu zaredom dolazi da radi u Hrvatskoj. Zaposlio se u poznatom restoranu na ostrvu Pagu. Zadovoljan je, ali nije siguran hoće li se vratiti i sledeću sezonu.

„Imam neke planove za iduću godinu pa nisam siguran hoću li se vratiti, no ako bih se vratio, siguran sam da bih opet došao u isti restoran jer mi je ovde stvarno dobro“, rekao je Nemanja, koji je u ovom paškom restoranu počeo da radi 27. aprila i ostaje do 1. oktobra. Nikad, kaže, u Hrvatskoj nije doživio nijednu neugodnost.

„Lani sam isto radio i odlučio da se vratim jer mi se sve ovde svidelo, od prijatnog osoblja, ljudi, a i klijentela je izuzetno dobra. Gosti ovde znaju da cene rad. Nisam doživio nikakvo neugodno iskustvo, nije pala nijedna uvreda niti bezobrazna reč. Kad dobro radiš posao, nema ko šta da ti kaže“, rekao nam je Nemanja.

Kaže da mu je obezbeđen besplatan smeštaj i hrana, a i platom je izuzetno zadovoljan, ispričao je Nemanja.

Katarina Tomić (21) iz Bora radi u Vodicama skoro godinu dana. Došla je prošle godine na letovanje i potom čula da je jedan hotel raspisao konkurs i da traži konobaricu. Prijavila se i dobila posao.

„Radim od septembra prošle godine, trenutno sam na godišnjem a onda se opet vraćam u hotel“, kaže Katarina i dodaje da joj je ovo prvo radno iskustvo van Srbije i da je prezadovoljna.

„Iskreno, predobro mi je u Vodicama. Ekipa s kojom radim je mlada, svi imamo nekog iskustva u turizmu i ugostiteljstvu jer smo svi završili te škole. Puno pomažemo jedni drugima, a posao je pre svega interesantan i može se puno toga naučiti“, ispričala nam je Katarina.

Što se tiče uslova kaže da joj je plata dovoljna za njene potrebe. Iako ima pravo na smeštaj koji hotel obezbeđuje radnicima, ona i njen kolega su odlučili da iznajme stan koji sami plaćaju.

„Hotel ima svoj smeštaj za radnike i taj smještaj je dobar, ali ovako imamo više privatnosti. U hotelu imamo besplatnu hranu, uz to imamo redovne stimulacije za dobro odrađen posao, imamo i božićnice i uskrsnice, a zimi nam hotel omogućava razne kurseve za bolji rad i komunikaciju sa gostima“, kaže Katarina.

Marija Petrović, pomoćna kuvarica u restoranu u Milni, rođena je 1994. godine u Kninu. Već sledeće godine s porodicom se seli u Srbiju, tačnije u Kragujevac. Od lani je na Braču, u Milni se i udala za Kragujevčanina, građevinskog radnika. Ostaće tu sve dok ima posla.

„Prošle godine sam prvi put sezonski radila u Hrvatskoj i sve je ok na Braču. Nikad me niko nije pitao koje sam vere i te stvari. U ovih godinu dana, od kada živim tu, pričam čisto srpski jezik i nikada nisam imala problema. I draže mi je tu sa domaćim stanovništvom, domaćim ljudima, nego u inostranstvu, u Nemačkoj ili negde pod tuđim krovom“, govori Marija.

Na Brač je stigla slučajno. Sestra se vratila u Knin, dok je ona radila u Sloveniji.

„Onda sam došla ovamo da sredim neke papire i nisam više htela u Sloveniju, nego sam se odlučila da ostanem, a posao u Milni sam našla preko oglasa na internetu. Mislim da je rat davna prošlost i trebamo da idemo napred“, napominje Marija i poručuje: „Širite ljubav, a ne mržnju.“

Igor Kekerić(33), konobar iz Kraljeva u Hrvatsku je prvi put stigao pre tri i po meseca na sezonski rad u supetarski kafić. Ostaje do kraja ovog meseca, a posao je našao preko majke, koja je takođe sezonske radnice na Braču. Njoj je, pak, u potrazi za radnim mestom pomogla prijateljica iz Kraljeva, koja je poreklom iz Splita. Igorovi dojmovi su odlični:

„Sve je normalno. Da je lako, nije lako, bilo je i mnogo vruće, bilo je i posla, radilo se, ali generalno je okej. Ljudi su okej ovde, ja lično nisam imao nikakvih problema, a i radim u lokalu u koji svraćaju lokalci, ljudi koji tu žive preko cele godine. Upoznao sam dosta ljudi, ostvario kontakte, neka nova prijateljstva“, priča Igor na tečnoj ekavici, a mi ga pitamo je li ga iko upozorio da pazi kako govori:

„Nije. Imao sam neki uvid u stanje. Svuda je isto, budala svuda ima, ne treba provocirati ni tu ni tamo. Normalno pričam, razumijemo se, naučio sam i dosta dalmatinskih reči, znam da je kušin jastuk, takujin novčanik, bokun malo…“

„Prijateli su malo bili skeptični. Bilo je malo – pazi se, Split, Torcida, navijači, sve to što se vrti po novinama i televiziji, ali stvarno nisam imao nikakav problem, a koliko znam, ni mama“, kaže Igor. Kaže da je po dogovoru, sezonu odradio bez slobodnog dana, ali je ipak stigao jednom do Splita na utakmicu. Izvor: Kurir

Poslovi koji su u ponudi na našem portalu možete pretražiti klikom na link OVDE.