Život tokom i nakon pandemije postao je napetiji, ali i skuplji. Cene nekretnina naglo su skočile, a ništa drugačije nije ni sa osnovnim životnim namirnicama koje brzo isprazne novčanik. Međutim, to nije slučaj baš svuda jer Igor iz Zagreba ima drugačije iskustvo.

Igor već šest godina živi u Velikoj Britaniji, a od prošle godine je stanovnik Loustofta, najistočnijeg grada na ostrvu. Pre toga je ovaj IT-evac, zaposlen u državnom institutu za okolinu, ribarstvo i akvakulturu, živeo u Noriču i Bornmutu.

Po pitanju cena u Velikoj Britaniji, Igor za Net.hr kaže da, s obzirom na primanja stanovništva, nisu skupe. On je po dolasku u Englesku počeo da radi za platu ispod proseka, dok sada ima natprosečna primanja. Otkriva da nikada nije bio u situaciji da sebi nešto, u granicama normale, ne može da priušti. Kako su prihodi rasli, tako je rasla i njegova štednja.

Prosečna plata tamo iznosi oko 2.500 funti pre poreza i davanja.

Igor i supruga nedavno su kupili kuću u Engleskoj

Igor živi sa suprugom i detetom i kaže da mesečno, kao tročlana porodica, potroše oko 300 funti na hranu. Smatra da hrana nije skupa te da je većina namirnica jeftinija nego u Hrvatskoj.

Objašnjava da su cene u engleskim restoranima pre bile veće, ali se i to promenilo. Zagrepčanin i supruga nedavno su kupili kuću u Loustoftu, gradu na plaži idealnom za porodični život.

“Kupili smo kuću jer nam rata kredita na kraju ispadne manje nego mesečni zakup kuće. U ovom području prosek zakupa za kuću s tri sobe iznosi od 750 do 800 funti. Nama bi to bilo prihvatljivo da cene zakupa nisu porasle tokom korona-krize, što su najviše osetile osobe s nižim primanjima jer je njima teže da ostvare kredit za kupovinu nekretnine. Svi ljudi iz našeg društvenog kruga ili pokušavaju da kupe nekretninu, ili su je kupili”, kazao je on.

Igor navodi da je najveći nedostatak života u Velikoj Britaniji cena vrtića. Kaže da su jako skupi i da državna subvencija do treće godine života deteta iznosi nešto manje od 20 posto. Bez subvencije, mesečna cena vrtića kreće se od 800 do 1.000 funti.

Igor kaže da njegov sin još ne ide u vrtić te da troškove za njega pokrivaju dečjim dodatkom od 80 funti mesečno. Reč je o novčanoj pomoći koju primaju svi do 18 godina.

„Odokativno, rekao bih da smo na iste stvari trošili do 30 posto više nego u Velikoj Britaniji”, zaključio je 32-godišnjak.