KAKO ŽIVE SRBI U OMANU? U potrazi za boljim životom 400 naših sunarodnika je rešilo da se odseli u ovu pustinjsku državu

Oko 400 Srba, inženjera, programera, lekara, mikrobiologa i drugih traženih zanimanja živi u Omanu, zemlji u jugoistočnom delu Arabijskog poluostrva.

Srbi u Omanu su koncentrisani u Maskatu, glavnom gradu, na ceni su kao stručnjaci i odlično su primljeni kod domaćeg stanovništva.

– Ja sam ovde relativno kratko, uskoro će se navršiti godina otkako sam napustio komforno mesto u državnom preduzeću i sa „Energoprojektom“ došao ovde na gradilište – kaže Bojan Cvetinov, elektroinženjer iz Bačke Palanke. On ističe da su mnogi iz Srbije sami našli posao u omanskim ili stranim firmama i sa porodicom došli u tu zemlju.

U Omanu je sa porodicom i Petar Bogunović, veterinar, tu je i Petar Grgić, programer u jednoj stranoj firmi, takođe sa ženom i detetom, Milenko Ivanović je arhitekta i predaje na koledžu, Bojan Umičević, saobraćajni inženjer, takođe je sa porodicom, Marko Ćurović, košarkaški trener, došao je sa suprugom…

Najviše ljudi stiglo je preko „Energoprojekta“, koji je doveo pedesetak elektro, građevinskih, mašinskih inženjera, arhitekata…


– Moja žena je ovde nešto duže od dva meseca. Ona je inženjer biotehnologije i napustila je posao u Novom Sadu pošto smo odlučili da naredni period ipak provedemo u inostranstvu. Svi Srbi u Omanu, za razliku od naših koji odlaze na Zapad, žele da zarade nešto novca i da se vrate kući. Supruzi lagano tražimo posao u struci i mislim da neće biti problema sa zaposlenjem. Ovde ima još nekoliko nezaposlenih žena kolega iz “Energoprojekta”, pa se druže dok sam ja na poslu, ili su jedne kod drugih ili idu na plažu – priča Bojan.

Sagovornici „Blica“ kažu da je Oman „mirna i utišana“ zemlja, ljudi su vrlo srdačni i prijatni sa strancima koji poštuju njihov način života i gostoprimstvo. Naši najčešće dolaze sa celom porodicom jer su uslovi za rad, život, ali i odrastanje i vaspitanje dece dobri i prihvatljivi.


– Škola za decu ima raznih, a naši decu upisuju u one na engleskom jeziku gde se obavezno uči i arapski. Postoje čisto omanske škole gde je engleski drugi jezik, čisto indijske (pošto je ovde indijska dijaspora brojnija od samih Omanaca) i internacionalne. Škole su veoma skupe, godina u proseku košta blizu 10.000 evra – kaže Beograđanin Petar Grgić. Dobra stvar u Omanu je što se engleski koristi paralelno, skoro kao zvanični jezik, na svim znacima, natpisima, dokumentima.

– Neka prava koja uživaju Omanci strancima nisu dostupna. Omanizacija u firmama je obavezna (procenat zaposlenih koji moraju biti Omanci), a postoje radna mesta koja su isključivo za Omance. Samo oni smeju da voze taksi ili rade u auto-školi. Radno vreme u Omanu je obično kraće nego kod nas. Supermarketi su prepuni svega. Uglavnom je sve skuplje nego u Srbiji, ali to je u odnosu na plate relativno. Krompir je oko 150 dinara, a jabuke oko 250. Ima artikala koji su jeftiniji nego kod nas, litar dugotrajnog mleka je oko 80 dinara, jaja oko osam evro centi. Gorivo je oko 35 dinara po litru, a voda je takođe jeftinija nego kod nas, flaša od 1,5 litara je oko 40 dinara. Plate inženjera se kreću od minimalnih 2.500 evra pa naviše, u zavisnosti od pogodnosti koje dobijate uz platu, da li vam je obezbeđen stan, automobil… – kaže Cvetinov.