Iako većina onih koji odu iz ove zemlje čini to sa istim ciljem: da nadju posao u Nemačkoj, da dobro zarade i izgrade bolji život, gotovo svako ima svoj put, svoje adute, teškoće i prepreke na tom putu. Neki se opredele da potraže azil u Nemačkoj, verujući da će to rešiti njihov problem.

Koliko je naših gradjana kojima su odbijeni zahtevi za azil u Nemačkoj?

Precizne statistike kažu da se po Sporazumu o readmisiji godišnje u Srbiju vrati od 1.500 do 2.000 naših gradjana kojima je odbijen zahtev za azil u Nemačkoj. Medju onima koji moraju da se vrate najviše je Roma, kao i gradjana iz najsiromašnijih opština u Srbiji.

Inače, kod naših gradjana koji se opredele da potraže azil u Nemačkoj, medju nemačkim pokrajinama najpopularnija je Bavarska. Ovo proističe iz činjenice da je ovo ekonomski najrazvijeniji deo Nemačke u kome već živi i radi mnogo naših sunarodnika, a može se pohvaliti i dobrom socijalnom podrškom koju pruža.

U Komesarijatu za izbeglice kažu da je po Sporazumu o readmisiji najviše povratnika bilo 2008., 2009. i 2010. godine, kada je godišnje vraćano i do 6.000 naših sunarodnika.

Kako dalje po povratku u zemlju?

Ako je donošenje odluke o odlasku iz zemlje bio veliki korak sa mnogo neizvesnosti i prepreka, onda je povratak u Srbiju posle odbijenog zahteva za azil u Nemačkoj izuzetno težak i delikatan momenat u životu, kada su nade izneverene, a sutra obavijeno strepnjom i velikom brigom.

Jedan od povratnika koji je otišao sa porodicom i čiji je zahtev za azil u Nemačkoj odbijen, ovako opisuje taj trenutak:

– Tada sam izgubio svaku nadu za boljim životom, jer moj cilj je bio da završim konzervatorijum muzike, pošto sviram harmoniku.

A baš on je jedan od onih koji je sa svojom porodicom pronašao put kako dalje zahvaljujući projektu Nemačke razvojne saradnje. Završio je obuku za digitalni marketing, dobio od njih potrebnu opremu I sredinom ove godine pokrenuo svoj posao.

Nemačka organizacija za regionalnu saradnju GIZ svoje aktivnosti sprovodi sa ciljem pružanja podrške povratnicima, kako bi lakše prevazišli ovu situaciju I brže se integrisali.

-Savetujemo ljudima još dok su u Srbiji da azil nije dobar način da odu u Nemačku i da je bolje da iskoriste regularne mogućnosti koje postoje – kažu u GIZ-u i dodaju da su ponosni što je napravljen dobar rezultat i što je smanjen broj ljudi iz Srbije koji traže azil.

– Kroz naš program prošlo je oko 150 osoba kojima smo pomogli da osnuju sopstveno preduzeće ili pokrenu neki posao da bi od toga živeli – ističu oni.

I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje prepoznali su probleme koje povratnici imaju, svrstavajući ih u teže zapošljive kategorije. Tako za povratnike postoji čitav niz mera, od programa obuke I obrazovanja do subvencija poslodavcima koji zapošljavaju povratnike.