Nemačka sela traže radnike iz Srbije

Inženjeri, medicinski radnici, IT stručnjaci, zanatlije… iz inostranstva lako mogu da se zaposle u seoskim područjima Nemačke. Takva zanimanja imaju najveće šanse i za posao u nemačkim gradovima, mada je tamo konkurencija daleko veća, jer i većina Nemaca i imigranata želi da živi u urbanim sredinama, kaže za “Blic” Štefen Kronert iz Berlinskog instituta za stanovništvo i razvoj.

Naša Nacionalna služba za zapošljavanje ima ugovor s nemačkim biroom rada, pa medicinski radnici iz Srbije mogu tako da pronađu posao u Nemačkoj. Ostali mogu i preko agencija za zapošljavanje u inostranstvu. Kako su “Blicu” rekli u nekima od njih, poslovi u Nemačkoj su mahom plaćeni od 800 do 6.000 evra, a stan i hrana su u većini slučajeva obezbeđeni. Agencije ne naplaćuju proviziju od kandidata, već od firme poslodavca.

Miloš Vučković, saradnik Delegacije nemačke privrede u Srbiji, kaže za “Blic” da zainteresovani moraju samoinicijativno da nađu poslodavca u Nemačkoj da bi ušli u taj proces.

– Prilikom pronalaženja posla mogu da traže i pomoć od ambasade, drugih institucija ili da pretražuju sajtove. Nemačka vlada je nedavno osnovala poseban veb-sajt (http://www.make-it-in-germany.com/en/ ili http://serbien.ahk.de/rs/german-job-portal/) na kojem mogu da se informišu – kaže Vučković.

Kad nađu poslodavca, on je taj koji će pokušati da obezbedi i radnu dozvolu, za početak na tri meseca. Kronert kaže da je obično prvi uslov poslodavaca dobro znanje nemačkog jezika, mada ne mora da bude presudno. Po zakonu je zabranjena diskriminacija na osnovu godina, rase, pola ili religije, međutim, priznaje da u praksi “stariji od 45 godina, čak i Nemci, teško nalaze posao”.

– Stranci mogu da pokušaju sami da nađu poslodavca koji ima neku upražnjenu poziciju u firmi. Ako je on voljan da ih zaposli bez državljanstva, obično mora umesto njih da aplicira i za radnu dozvolu. Poslodavci zato radije izaberu nekog ko već ima državljanstvo – navodi Kronert.

U pronalaženju posla važnu ulogu igra i to koju diplomu kandidat ima.

– Oni koji su završili filozofiju, sociologiju, jezike, političke nauke, novinarstvo, književnost i umetnost teško će naći posao u struci. Moguće je da se zaposle na poslovima bliskim njihovoj struci. Međutim, većina tih poslova je loše plaćena i radi se preko povremenih angažmana – kaže naš sagovornik.

Najlošije prođu oni koji nemaju nikakve kvalifikacije, dodaje on, ili oni koji imaju diplome koje u Nemačkoj nisu priznate.

– Oni mogu da rade samo na nisko uslužnim pozicijama od kojih se teško preživljava. Procedure za nostrifikovanje diplome su komplikovane – objašnjava Kronert.

Prema demografskim procenama, Nemačka će do 2040. imati za oko 25 odsto manje radno sposobnog stanovništva nego danas.

– Imigranti će u budućnosti biti neophodni Nemačkoj. Verovatno će nedostajati i srednje kvalifikovan kadar u tehničkim profesijama, medicinske sestre, zanatlije i osobe za negu starijih osoba – kaže Štefen Kronert.

Poslovi koji su u ponudi na našem portalu u vezi Nemačke možete pretražiti klikom na link OVDE.