Svesni da će u inostranstvu uvek biti građani drugog reda i dalje biraju da život provedu tamo, ne nameravajući da se vrate u svoj rodni kraj.

Naime, nakon odluke Nemačke da olakša izdavanje radnih dozvola građanima BiH, očekuje se još više odlazaka, navodi se u studiji Bečkog instituta za ekonomske studije i Svetske banke o stanju ekonomija zapadnog Balkana.

Tim povodom, razgovarali smo sa nekoliko ljudi koji sada žive u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji, i pitali smo ih – Da li bi se ikada vratili u BiH?

Dvadesetšestogodišnja Branka Ljoljić, iz Gradiše je sa mužem u Nemačku otišla prošle godine, te kaže da ima 1.000 razloga zašto se ne bi vratila.

– Mir, red, disciplina i sigurnost koju ovde imam više ne bih menjala. Nema nereda, nema čekanja u redu, nema čekanja plate niti razmišljanja da li će te doktor pregledati ako nemaš novca. Nema politike, nema rasprava o političarima, ljudi ovde žive svoj život – govori Branka, koja živi u nemačkom gradu Balingenu.

Kaže da se na bolje brzo navikla i da je uređenost sistema nešto čemu BiH još nije ni blizu.

– Opština, bolnica, banka… gde god uđeš rade sposobni ljudi, nema čekanja nema gužvi. Ljudi ovde ni ne znaju ko su direktori i gradonačelnici, ljudi jednostavno rade svoj posao i nema ih da se slikaju kraj svake rupe. Politika ovde nije glavna tema – priča Branka.

Slično iskustvo ima i Jelena Arnaut Vukičević. Ona živi u Švajcarskoj, u Sant Galenu, ima porodicu i kaže da ne razmišlja o povratku u BiH.

– Ja volim red, a toga u Bosni nema. Nema mogućnosti, pa sve izgleda kao da je stalo i zaostalo. Čak i kada pogledam odnose prema ženama, kao da je vreme stalo u ne znam kome veku – objašnjava ona, navodeći korupciju kao jedan od najvećih problema u BiH, s čim u Švajcarskoj nemaju problema.

Treba se mnogo toga promeniti da bi se iko, od onih koji su videli kako je živeti kada se red i rad cene, vratio u BiH, smatra Mirjana Cvijetić koja živi u Austriji.

– Teško bi se snašla u takvom sistemu, jer sam ovde naučila da radim i da je moj trud cenjen i plaćen, a znam da je to kod nas teško. Veliki je problem što je zdravstvo neorganizovano – objašnjava Mirijana.

Dodaje da se nikada ne zna, ali da za sada nema nameru da se vrati tamo odakle je otišla.

U jednoj austrijskoj opštini živi i mlada Marija Suvajac, koja takođe ni ne razmišlja o povratku u BiH.

– Što se tiče ljudi i prijatelja koje imam u BiH, vratila bih se sutra. Međutim, posao i prilike su prevagnule, jer znam da su uslovi rada gotovo nikakvi, za razliku od Austrije – navodi Marija.

Sagovornik koji nije hteo da mu pominjemo ime, ispričao je da se snašao, te da ima neke osnovne potrebe i normalan život.

– Imam posao, radim manji broj dana nego dole, a bolje sam plaćen. Svaki dan idem na kurs i živim neki normalan zivot. Obzirom da nema ni punih pet meseci kako sam otišao mogu reći da sam se snašao. Nemam zašto da se kajem, jer sve je ovo novo iskustvo i novo putovanje za mene, a vreme će pokazati da li ću se kajati ili neću – ispričao je naš sagovornik, koji je po zanimanju diplomirani ekonomista.

Dodaje da je jedina razlika tog sistema i onog u Bosni je što tamo ljudi bukvalno bez škole mogu normalno da žive, samo ukoliko žele da rade, što kod nas, dodaje nije slučaj.

– Rano je za pitanje da li bih se vratio, ali sad u ovom trenutku vratio bih se samo pod jednim uslovom, a to je da radim za sebe, pokrenem vlasiti biznis, koji bi isključivo bio usmeren na izvoz na zapadno tržište. Na našem tržištu trenutno su to jedine zdrave firme koje posluju na zdravim tržišnim osnovima. One koje posluju na domaćem tržištu sa osuđene na propast, osim ako nisu direktno povezane sa vlastima i posluju na princima tenderskih procedura za servisiranje ili izvođenje javinh radova – ispričao je on, piše Srpskainfo.

Osim sigurnog biznisa, porodica i deca su jedini razlog koji naši sagovornici ističu kao povod za moguć povratak, a kod nekih je on i prevagnuo.

Zlatko Ilić, koji trenutno živi u Austriji, sledeće godine vraća se kući, i to kako bi mogao da gleda svoju decu kako rastu.

– Jedini razlog zbog koga se vraćam je ono što sam stvorio u BiH, a to su deca. Ne viđam decu po mesec dana, i zato me srce vuče za kućom. Bolje da sam dole i da ih dočekujem, te da me mogu videti kada me se požele – naveo je Ilić.

Porodica i prijatelji koje su ostavili u BiH jedini su razlozi zbog kojih oni koji su otišli u inostranstvo ponekad razmišljaju da se vrate, ali ih, kažu, realnost brzo osvesti.

Ostali bez milion ljudi

U studiji Bečkog instituta za ekonomske studije i Svetske banke o stanju ekonomija zapadnog Balkana istaknuto je da je BiH od raspada Jugoslavije do danas napustilo 1,3 miliona ljudi. To iznosi trećinu stanovništva, nakon koje sledi Albanija sa milion, pa Srbija sa 900.000.

Stanovnici BiH osim Nemačke, većinom odlaze u SAD, državljani Srbije u Švajcarsku i Australiju, Albanci u Italiju, a ljudi sa Kosova u Nemačku.
Izvor: Blic