Iako zvaničnih podataka nema, neke procene govore da iz Srbije svake godine posao u Nemačkoj pronađe oko 1.000 medicinskih radnika.

– Nakon osam godina rada u obdaništu dosadilo mi je da razmišljam hoćemo li primiti platu ili ne, kako ćemo pregurati ovaj mesec, šta će biti sutra, počinje priču Maja Nikolić, Kragujevčanka koja je pre dve godine spakovala kofere i sa porodicom se preselila u Nemačku.

Maja radi na klinici u Visbadenu. Njena sedmogodišnja ćerkica je srednom avgusta krenula u školu.

– Iako ne zna jezik, njoj će svakako biti lakše jer kreće od početka. Za stariju decu je problem, pošto prvo moraju na jednogodišnji integrativni kurs, a zatim se uključuju u redovnu nastavu.

Meni je jezik još uvek, pomalo, problem. Učila sam godinu dana nemački, pre nego što smo se preselili, ali tek kada sam došla shvatila sam koliko u stvari ne znam. Mislim da je jezik za naše ljude jedini problem, sve ostalo je lakše.

Radi se, doduše, puno, pošto na klinikama nema dovoljno medicinskog osoblja, ali je život neuporedivo jednostavniji i bezbrižniji. Plata stiže na vreme, znaš koliko si zaradio, sa zaradom možeš da živiš normalno, da se ne sekiraš šta ćeš i kako ćeš, priča Maja.

Iako zvaničnih podataka nema, neke procene govore da iz Srbije svake godine posao u Nemačkoj pronađe oko 1.000 medicinskih radnika. Među nima je najviše medicinskih tehničara, jer upravo ovaj kadar Nemačkoj nedostaje.

Aleksandra Ranić Vasiljević pre manje od godinu dana iz grada na Lepenici preselila se u Bavarski grad Firt.

– U početku mi je bilo teško. Osećala sam se pomalo izgubljeno i nedostajali su mi porodica i prijatelji. Jezik mi je generalno bio najveći problem, iako sam se za odlazak pripremala godinu i po dana, kaže naša sagovornica.

Posao u kragujevačkom Gerontološkom centru zamenila je radom na klinici u Nemačkoj. Nije kaže išla u inostranstvo nadajući se velikoj zaradi, već želeći da stekne nova, drugačija iskustva.

– Plata od 1.800 evra dovoljna je za normalan život. Na klinikama su plate malo veće, u domovima za stare, u kojima naše medicinske sestre najčešće nalaze posao, su nešto manje, ali i sve zavisi od pokrajne do pokrajne.

Stan od 55 kvadrata koji iznajmljujem košta me sa svim troškovima 800 evra. Pošto živim u malom gradu u kome se stan može iznajmiti i za manje novca, u većim gradovima stanovanje je skuplje. Hrana je malo skuplja nego u Srbiji, ali je zato odeća jeftinija, objašnjava Aleksandra.

U Nemačku je došla preko „Serbolaba”, jedne od nekoliko firmi koje pružaju pomoć medicinskim radnicima koji žele da rade u zapadnim zemljama. „Serbolab” je preko nemačke DEKRA grupe uključena u projekat „Espertske migracije“.

– Program koji nudimo je besplatan i sastoji se od kursa jezika na kome polaznici stiču znanja do nivoa B2, kao i pomoć da savladaju dodatne kompetencije nepohodne za nostrifikovanje diplome. DEKRA pak, povezuje naše polaznike sa potencijalnim poslodavcima, pomaže im da dođu do smeštaja… Nemačka je zemlja u kojoj je proces useljenja izuzetno dobro uređen i koraci su predviđeni do tančina, kaže Dušan Puača, direktor „Serbolaba“.

Od 2014. godine, kada je program počeo, do sada je preko „Serbolaba” u Nemačku otišlo 200 medicinskih radnika, a po rečima Puače, ove godine otići će preko stotinu.

Ono što oni koji razmišljaju o zapošljavanju u Nemačkoj moraju da znaju je da im je za zaposlenje neophodna diploma državne medicinske škole, položen državni ispit, kao i nostrifikacija diplome, najmanje šest meseci radnog iskustva i znanje nemačkog jezika na nivou B2.

– Kod nekih poslodavaca moguće je zaposliti se i sa znanjem jezika na manjem nivou, ali takvi su retki. Ono što poslodavci takođe više rangiraju je ne samo duže već i skorašnje radno iskustvo, kaže Ivan Đorđević, savetnik u kragujevačkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.

Nacionalna služba za zapošljavanje i Nemačka savezna agencija za rad (BA) 2013. godine potpisale su sporazum o privremenom zapošljavanju medicinskog osoblja kroz projekat Triple Win, koji se već tri godine realizuje.

– U početku je interesovanje medicinskog kadra za rad u Nemačkoj bilo daleko veće nego sada. Činjenica je, doduše, i to da se u ovom momentu medicinski radnici češće obraćuju agencijama koje su, u međuvremenu razvile i nude kompletne programe pripreme za zapošljavanje, kaže Đorđević.

U toku 2015. godine posredstvom NSZ, na zahtev stranih poslodavaca, zaposleno je 35 državljana Republike Srbije u Nemačkoj, Sloveniji i Japanu, kao i 270 državljana za potrebe poznatog poslodavca u Nemačkoj, dok je 88 državljana zaposleno u ovoj zemlji posredstvom Triple Win projekta.

Oni koji nameravaju da sreću potraže u Nemačkoj treba i dobro da paze preko koga i kako se zapošljavaju, ali i da dobro odmere prilikom odabira radnog mesta i mesta u kome će živeti.

Kay Simon, vlasnik i direktor IPP Healtha iz Kelna – jedne od firmi koja se bavi selekcijom kadrova iz inostranstva, kaže da mnoge posredničke firme mame radnike lažnim obećanjima o zaradi od po 3.000 evra.

– To smo uočili tokom razgovora sa potencijalnim kandidatima, koji kažu da imaju bolju ponudu od one koju im mi nudimo. No, kada ti ljudi dođu u Nemačku, čeka ih neugodno iznenađenje i zarada od 1.900 eura, što je u svim saveznim pokrajinama prosečno primanje na početku karijere njegovatelja. Te firme obećavaju sve samo da dođu do potrebnih kadrova i zarade svoj honorary, kaže za Dojče vele Sajmon.

Potencijalnim iseljenicima savetuje i da se podrobno informišu o specifičnostima vezanim za određene gradove, te ne prihvataju prvo ponuđeno radno mesto.

– Recimo, u Minhenu kirija za samo jednu manju sobu iznosi oko 700 eura, u Kelnu, Hanoveru i Hamburgu se za isti smeštaj treba izdvojiti oko 500, dok se u manjim sredinama za 250 eura mogu iznajmiti i manji stanovi. Porodica imigranata sa dvoje dece ne može sebi priuštiti da živi u nekom većem gradu, kaže Sajmon.

Nemačkoj je u ovom momentu potrebno oko 10.000 kvalifikovanih medicinskih sestara, a onima koji odu omogućava se da povedu i kompletne porodice sa sobom. Država Srbija, pogotovo pacijenti u Srbiji, malo od toga imaju koristi. Doduše, ako je neka uteha medicinskih sestara i dalje imamo „za izvoz”. Naime, samo u kragujevačkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje na posao čeka 370 medicinskih tehničara.