Snežana Gržin Miljković (33) iz Beograda imala je šefovsku poziciju i dobru platu, ali čim je dobila dete, ona i muž Zlatko su znali da u Srbiji ne žele da nastave porodični život. Spakovali su kofere, kupili kartu u jednom pravcu i otišli u daleku Švedsku.

Švedska inače vapi za radnicima, plate su „boli glava“, a sudeći prema spisku deficitarnih zanimanja, Šveđani su „u škripcu“ sa čak 72 zanimanja koje mogu popuniti radnici poreklom iz stranih zemalja, a koji ne poseduju pasoš Evropske unije.

Kako smo već pisali, ovoj skandinavskoj zemlji najpotrebniji su IT stručnjaci, radnici zaposleni u prosveti, građevinari, lekari, medicinsko osoblje i fizički radnici. Najviše su plaćeni lekari – mesečno do 5.000 evra.

Naša sagovornica već godinu i po dana živi i radi u toj zemlji i ono što za sada može da kaže, to je – da ne želi ovde da se vrati. Ovo je njena priča o tome kako izgleda život u Švedskoj, kako se tamo dolazi do posla i kakav je odnos prema radnicima.

Napustila dobro plaćen posao u Srbiji

– Radila sam u jednoj internacionalnoj banci skoro šest godina. Bila sam na šefovskoj poziciji i imala dobra primanja, a onda sam dobila dete. To je bila prelomna tačka, i suprug, koji je inače bio oficir u našoj vojsci, i ja smo odlučili da život nastavimo „preko“. Jednostavno, želeli smo da odemo iz zemlje kako bi naše dete raslo u nekom drugačijem i boljem društvenom sistemu – priča nam Snežana Gržin Miljković koja je svoju šansu za bolji život pronašli u Geteburgu.

– Kada me neko danas pita kako i kada sam poslala svoju aplikaciju za automobilsku kompaniju, ja se ne sećam, jer sam toliko aplikacija slala da sam zaboravila na to – priča nam Snežana, koja je inače poslove ekonomiste tražila i isto vreme i u Finskoj, Norveškoj, Nemačkoj, pa čak i na Novom Zelandu.

Prošlo je, kaže, dosta vremena od apliciranja do trenutka kada su se oni njoj javili.

– Selekcija za buduće zaposlene izvršena je kroz nekoliko krugova. Prvo sam radila testove ličnosti i inteligencije. Nakon što sam prošla to onlajn testiranje, bila sam pozvana na skajp intervju sa komisijom. Sledeći korak bio je odlazak u Geteburg na testiranje. Tu je bilo nas desetoro koji smo prošli dva prethodna kruga selekcije. Tu su nas „bacili u vatru“, imali smo prilike da rešavamo zadatke sa kojima ćemo se potencijalno susretati na poslu. Nakon toga smo nas petoro je dobilo poslove na pozicijama za koje smo i aplicirali – priseća se Snežana.

Neposredno nakon testiranja njen život dobija nešto ubrzaniji i drugačiji tempo, te ona sa porodicom dva meseca kasnije odlazi u Geteburg.

Taj trenutak na aerodromu…

– Tokom spremanja za put činilo mi se da je sve u redu i da sam potpuno spremna, ali onda je došao momenat odlaska. Taj trenutak na aerodromu, to je najveći šok. Iako ste uvereni da je sve pod kontrolom i da će sve proći glatko, dođe momenat kada shvatite da idete i da tamo negde nema porodice na koju možete da se oslonite, prijatelja kojima možete da se obratite, bićete potpuno sami, a tamo je sve drugačije, drugačiji je mentalitet, ma celo društvo funkcioniše na potpuno drugačiji način – priča nam Snežana.

Iako se njena porodica u Geteburgu i dalje ne oseća kao kod kuće, Švedska kao zemlja im se jako dopada, jer kako navodi, sistem je postavljen na potpuno drugačijim društvenim osnovama te su uslovi za život mnogo lakši nego ovde.

Zbog činjenice da švedski poslodavci sa posebnom bojaznošću brinu o svojim radnicima i njihovim porodicama, Snežana ima jasan odgovor na pitanje da li bi se vratila u svoju domovinu.

– Ne! Zaposlena sam u firmi koju iz godine u godinu proglašavaju za najboljeg poslodavca u Švedskoj i koja ima jako veliki standard po tom pitanju. Bez obzira na to da li ste na visokoj poziciji ili ste običan zaposlen, vi ste tamo potpuno zaštićeni. Tačno znate šta je vaš posao i ne radite za petoro, kao što je to slučaj u Srbiji, gde vam još kažu da niste dovoljno produktivni. Tamo je svaki prekovremeni sat plaćen, kao i svaki odmor. Ako ne želite da uzmete četiri vezane nedelje odmora godišnje, vaš šef mora da vas opomene i kaže vam da je vaše sindikalno pravo da uzmete taj odmor – objašnjava Snežana.

Prema rečima ove ekonomistkinje, ova severna zemlja mnogo ulaže u postizanje balansa između privatnog i poslovnog života, te nastoje da zaposlenima obezbede socijalnu zaštitu i adekvatne novčane naknade za rad.

– Poslodavci imaju zakonsku obavezu da obave razgovor sa svoji zaposlenim, da jednom godišnje izvrše korekciju zarade, naravno naviše, a ako vama ne odgovara povećanje u predloženom iznosu, možete se obratiti svom sindikalnom predstavniku koji će vam pomoći da dobijete povećanje kakvo želite. Tamo je sindikat bog i maksimalno štiti svoje članove – priča Snežana.

Ona još dodaje i da ova zemlja pruža potpunu zdravstsvenu zaštitu, a njihovo dete ide u vrtić koji je odličan i to po vrlo simboličnoj ceni.

– Ne može se reći da je sistem savršen, ali država maksimalno brine o vama što je meni jako bitno – zaključuje Snežana.

Srbija u planu samo za odmor

Zbog svih dobrobiti Švedske sa kojima se Snežana tokom dosadašnjeg života u ovoj zemlji susrela njena porodica u planu povratak u Srbiju ima samo za vreme godišnjih odmora.

Kao i sve koji su bolji život našli „preko grane“ Snežanu vrlo često stigne nostalgija pa joj fale porodica, prijatelji…

– Jako mi fale moji bliski ljudi, ali tu je skajp, tu je vajber. Živele moderne tehnologije! – kaže kroz osmeh ona i dodaje da joj sada, u trudničkim mesecima, posebno fali srpska hrana.

Šta dalje

Snežanin muž, nekadašnji oficir, njen stariji sin, ona i beba koja je na putu do daljnjeg, tako, ostaju u ovoj severnoj zemlji.

– Švedska osim u radnike mnogo ulaže i u decu i obrazovanje. Jako im je važan kvalitet života stanovništva. Muž i ja imamo dobre poslove, živimo ne u savršenom, ali dobro uređenom sistemu, zato ostajemo ovde – zaključuje Snežana.

Školovanje besplatno, dečji dodatak za svako dete

U ovoj zemlji, inače, vrtić se simbolično plaća, a školovanje koliko god ono da traje, potpuno je besplatno.

Takođe, svako dete dobija dečiji dodatak bez obzira kolika primanja imaju roditelji. Ne morate čak ni sami da ga tražite, država vam to po automatizmu dodeljuje.

Čim dobijete lični broj dobijete pravo na potpunu zdravstenu zaštitu, jer im je veoma važno psihičko i fizičko zdravlje zaposlenih.

Tamo je i polaganje vožnje specifično

– Jedna od specifičnih stvari sa kojima sam se susrela u Švedskoj je i način na koji se polaže vozački ispit. Njima je jako važna zaštita životne sredine, te prilikom polganja ocenjuju da li vozite na takav način da vožnjom što manje zagađujete životnu sredinu – navodi Snežana.

Potpuna novina sa kojom se srpski iseljenici susreću u Švedskoj je i recikliranje za koje se dobija novac. Recikliranje plastičnih flaša tako omogućuje građanima da dodatno zarade samim postupkom brige o zaštiti životne sredine.