Dragana i njen muž su prošle godine spakovali kofere i otišli da žive u Holandiju, nedaleko od Amsterdama.

Za portal Mondo je podelila prve utiske o ovoj zemlji.

– Dosta se vodi briga da budu čisti dvorišta i ulice, nema pasa lutalica na svakom koraku, sve je nekako uređenije i prosto čisto. Ovde se svi uglavnom greju na gas, a ne na struju. Nedeljno ili mesečno se plaća neko ko čisti lišće ispred zgrade, granje i ostalo. Nisam videla čak ni prosjake na ulici. Jedna od najuočljivijih pojava, kad prvi put dođeš, jeste to što su biciklističke staze na svakom koraku, koje su odvojene od pešačkih staza i cesti, a opet sve je nekako skladno i sa merom – ističe Dragana.

Holanđani prema njenim rečima veliku pažnju priklanjaju odvajanju smeća.

– Ovde se smeće posebno odvaja i to svi praktikuju. Kada bacaš, imaš poseban broj koji ti je dodeljen i koji se očita, te se na osnovu količine bačenog smeća vodi evidencija i plaća se na godišnjem nivou. Još jedna stvar koja mi je zapala za oko jeste da se pretežno sve plaća karticom. Holađani manje koriste gotovinu. Koriste karticu čak i kada plaćaju parking, idu vozom… – ističe Dragana.

Zdravstvo je privatno i to se plaća u zavisnosti od paketa koji se izabere.

– Ne mogu da se kupe antibiotici tek tako. Niti neki od lekova na svoju ruku. U supermarketu se mogu naći suplementi, paracetamol, sirupi, sprejevi za nos, ali lekove možete kupiti samo u slučaju kad lekar propiše. Što se porođaja tiče, nisam sigurna, ali koliko sam upućena, porodilja ima pravo da bira da li želi da se porađa kod kuće ili u bolnici. Zanimljivo da Holanđanke uglavnom biraju da se porode kod kuće gde dolazi samo babica. Za porođaj u bolnici mora dodatno da se plati, ali i tada, ako je sve u redu, odmah odlaziš kući. Ne ostaješ kao u Srbiji nekoliko dana u porodilištu, ali babica dolazi nekoliko dana da obilazi i da proverava zdravstveno stanje majke i bebe i može da se dogovori da sprema hranu za njih dvoje i čak i čisti tih nekoliko dana. Što se tiče novčanih povlastica za decu njih nema – otkriva Dragana.

Cene u Holandiji su prema njenim rečima slične kao kod nas ili znatno jeftinije, što zavisi od namirice do namirnice.

– U marketima ima dosta akcija. Mi smo recimo poznatu marku omekšivača uzeli za četiri evra i to četiri u pakovanju, a to je u Srbiji ponekad cena pojedinačnog proizvoda. Ovde je, kada su akcije u toku, često drugi proizvod 50 odsto jeftniji ili besplatan. Ono što je takođe drastično drugačije u odnosu na Srbiju su plate, minimalna je oko 2.000 evra, a cena hrane je ista ili čak jeftinija. Na primer, file piletine je oko sedam evra za kilogram bez kostiju, što je slično kao i u Srbiji, mlevena junetina je pet evra za kilogram. Ima mnogo turskih marketa koji su mnogo jeftiniji, na primer, pakovanje borovnica je četiri evra, a u njemu ima 12 kutija koje se pojedinačno kod nas prodaju za 120-140 dinara. U Roterdamu i Amsterdamu na nekim mestima mogu da se nađu balkanske stvari kao što su pršuta i plazma – istakla je Dragana.

Način života je brz kao i u Beogradu.

– Holanđani funkcionišu od ponedeljka do petka, užurbano žive, a za vikend uživaju. Tada se ide u šoping, na izlet, u šetnju… Subota i nedelja su ovde sve. Kad sabereš, ne može da bude kao Beograd, ali ovde nema toliko gužve i špiceva. Ovde je malo tmurnije vreme i sa kišom, što mi se ne dopada, ali se čovek navikne – kaže Dragana.

Navodi i da je malo teže sklopiti prijateljstva.

– Svi se u suštini javljaju i veoma su ljubazni i srdačni, ali je dublji kontakt teže uspostaviti. Začudilo me je to što po marketima niko nije namrgođen, svi su uvek nasmejani, raspoloženi, javljaju se i žele da pomognu. Ovde ljudi gde god mogu idu biciklom, često imaju korpe u kojima voze decu i koje su zaštićene kad pada kiša. Idu biciklom i kad je loše vreme, a videli smo da nekad deca bosa trče dok pada kiša. Idu i automobilima, ali ređe. Uglavnom imaju „tesla“ automobile, ali nisu opterećeni markama. Najpre se voze biciklima i idu vozovima koji su veoma uređeni i čisti – priča Dragana.