Nemački ministar zdravstva Jens Špan najavio je pojačano useljavanje ljudi koji se bave negom sa zapadnog Balkana kako bi smanjio nestašicu te struke u zemlji, a mnogi negovatelji iz ovih zemalja već su u Nemačkoj.

Dugo ignorisani problem manjka stručnog osoblja u sektoru nege je došao i do najviših političkih slojeva, konstatuje Dojče vele.

U koalicionom ugovoru demohrišćansko-socijaldemokratske vlade stoji da bi trebalo otvoriti 8.000 novih radnih mesta u sektoru nege, a u međuvremenu se govori o najmanje 13.000.

Međutim, to neće biti dovoljno jer je stvarnost mnogo dramatičnija: već sad je 36.000 radnih mesta u ovom sektoru nepopunjeno, od toga 15. 000 u staračkim domovima. Situacija je još gora kada je reč o privatnoj nezi. Prema prognozama broj osoba koje će biti zavisne od tuđe nege će se sa trenutnih 2,86 miliona do 2060. gotovo udvostručiti na 4,5 miliona.

Špan je sada predložio konkretan plan za ublažavane krize. Jedan od predloga se odnosi i na finansiranje obrazovanja negovatelja u inostranstvu nemačkim novcem.

„Za ove potrebe je dodatno odobreno devet miliona evra“, rekao je Špan.

Budući negovatelji bi kod kuće trebalo da nauče i nemački kako bi, kaže Špan, odmah na kraju obrazovanja mogli da započnu s radom u Nemačkoj.

U zemljama zapadnog Balkana koje su se našle na ministrovoj listi, ova inicijativa je za sada primljena sa zadrškom.

Makedonske vlasti primećuju da ovakve inicijative dodatno podstiču iseljavanje mladih, sposobnih i dobro obrazovanih građana, te da ovakvo rešenje ne donosi ništa pozitivno.

Slična je situacija i u ostalim delovima zapadnog Balkana. U Srbij i Bosni i Hercegovini su ispred konzulata duge kolone onih koji čekaju na radne vize, konstatuje se u tekstu. Škole stranih jezika rade punom parom. Najpopularniji jezik je nemački, a zanimanje je toliko da se čak nude kursevi u 23 sata.

Posredničke agencije takođe pune blagajne: za posredovanje jedne medicinske sestre, nemačke klinike plaćaju i po 5.000 evra premije. Oni koji traže posao takođe plaćaju.

Situacija je slična i u Hrvatskoj. S obzirom da je zemlja od 2013. u EU, za većinu zemalja članica građanima Hrvatske ne treba radna dozvola. Čitavi delovi zemlje su opustošeni. Pritom mnogima nije samo do puke zarade, nego odlaze zbog društvenih i političkih uslova i opšte atmosfere beznađa.

Gledano iz ugla Nemačke ovakva migracija radne snage znači dvostruku dobit: popunjavaju se praznine na tržištu rada, i dobijaju stručnjaci u čije obrazovanje nije uloženo skoro ništa.

U makedonskom ministarstvu zdravstva veruju da su pronašli način kako da svi profitiraju od trenutnog stanja. Oni predlažu neku vrstu rotacije tokom koje bi makedonsko zdravstveno osoblje neko vreme, recimo šest meseci, provodilo u Nemačkoj. Time bi lekari sticali nova znanja ali i zaradili. Nakon toga bi se vratiti u Makedoniju koja je investirala u njihovo obrazovanje i koja bi tako profitirala od novih iskustava svojih zdravstvenih radnika.

U Makedoniji rešenje problema vide i u širem, regionalnom pristupu.

„Mislimo da bi sve zemlje regiona trebalo zajednički da pregovaraju s Nemačkom i tako postignu rotacijski princip“, rekao je makedonski ministar zdravstva Venko Filipče za Dojče vele.