Kada bi mladi ljudi u Srbiji sastavljali liste svojih najvećih želja verujemo da bi se na većini lista želja našao pasoš Evropske unije. I sigurno bi bio vrlo visoko plasiran! Jer, pored čitave armije onih koji su već napustili ovu zemlju, ima mnogo onih koji sanjaju da odu i potraže posao u nekoj od zemalja Evropske unije.

Prema nedavno objavljenim podacima koje je obelodanila resorna ministarka zadužena za populacionu politiku, čak trećina mladih u Srbiji želi da ode i potraži bolji život, posao u Evropskoj uniji. Koliko mladih će to još poželeti, videćemo.

A svi koji žele da odu znaju veoma dobro da se sa pasošem Evropske unije brže i lakše može doći do posla u Evropskoj uniji, dobiti bolja pozicija i veća zarada, ostati duže ili trajno.

Kako stići do pasoša Evropske unije?

I za državljanstvo Evropske unije važi ono što prati popularnost stvari, dogadjaja, ljudi. Poželjnost, atraktivnost pasoša Evropske unije ili neograničenih boravišnih dozvola bila je dobra prilika za nastanak ilegalnog tržišta državljanstvima zemalja unije.

Iako se već godinama slutilo da postoji trgovina državljanstvima „na crno“, tek je skorašnja afera u Bugarskoj i hapšenje državnih službenika to potvrdilo. Oni su već godinama falsifikovali dokaze o bugarskom poreklu gradjanima Makedonije, Moldavije i Ukrajine, a za uzvrat zaradjivali hiljade evra. Gradjani, uglavnom iz Istočne Evrope, kupovali su ove dokaze u uredu za Bugare u inostranstvu i tako sticali bugarsko državljanstvo, odnosno Evropske unije.

Kako navodi Dojče vele, i u mnogim drugim evropskim državama korumpirani službenici falsifikuju dokumenta i tako zaradjuju značajne svote novca. Neka istraživanja govore o tome da se i u Rumuniji i u Madjarskoj godinama trguje lažnim dokumentima o poreklu. Tako je čak dve trećine Moldavaca rumunskog porekla. U Ukrajini živi značajan broj pripadnika rumunske i madjarske nacionalne manjine.

Nasuprot „trgovini na crno“ državljanstvima, u gotovo polovini zemalja Evropske unije postoji već više godina put legalnog sticanja državljanstva, poznat kao sistem „Zlatne vize“. Tako je u Bugarskoj, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Letoniji, Litvaniji, Malti, Austriji, Portugaliji, Španiji, Madjarskoj i Kipru, u poslednjih nekoliko godina, izdato najmanje 6.000 državljnstava i preko 100.000 boravišnih dozvola, tako što su za to plaćene značajne sume novca, ili su gradjani odredjena sredstva investirali u te zemlje.

Primera radi, kada žitelji Rusije, Kine ili iz drugih delova sveta kupe u Portugaliji nekretninu vrednu bar 500.000 evra, oni stiču pravo neograničenog kretanja prostorom Šengena, koji čini 26 evropskih zemalja. Grčka je utvrdila dvostruko niži limit, pa za nekretninu od 250.000 evra stranac dobija boravišnu vizu, a Malta odnedavno strancu koji uloži 650.000 evra nudi svoje državljanstvo.

Poslovi koji su u ponudi na našem portalu možete pretražiti klikom na link OVDE.
Izvor: BIZlife portal