„Poznajem mnogo ljudi koji su morali da odu, a nisu želeli. Niko ne voli da ostavi svoju porodicu, svoje rodno mesto, svoje prijatelje i da ponovo počinje život negde daleko“, ovako o svom odlasku u Nemačku priča doktorka Marija Pantić, jedna od 40.000 ljudi koji godišnje napuste Srbiju i nikada se više u nju ne vrate.

Oni su jedna sasvim normalna porodica, oboje su mladi, obrazovani i pre godinu i po dana su dobili dete. Ipak, u životu imaju velike planove, ali njih će realizovati u nekoj drugoj zemlji.

– Planiramo da idemo u Nemački kao mnogi lekari. Znači, ja sam prinuđena da idem i prinuđena da učim nemački kao mnoge moje kolege, mnogi su otišli, mnogi će tek da odu, jer ne mogu da nađu posao ovde – objašnjava Marija.

Ona je jedna od 800 lekara koji su u prethodnoj godini od Lekarske komore dobili serftifikat dobre prakse za rad u inostranstvu. Najveći broj njih odlazi u Nemačku, Norvešku i Švajcarsku.

– Ja bih volela da lečim svoj narod. Ovde sam se školovala, završila fakultet, stekla neko iskustvo, moja država me je školovala, ali ja sad idem negde daleko da lečim neke druge ljude – kaže Marija i dodaje da bi volela da je mogla da uzvrati svojoj zemlji i svom narodu.

Međutim, doktorka u najboljim godinama, koja na Medicinskom fakultetu nije pala nijedan ispit u Srbiji nije mogla da dobije stalan posao.

– Završila sam medicinu u Beogradu, 2014. godine i to sa visokim prosekom preko 9,5 i posle nekoliko meseci sam se zaposlila u jednom državnom Domu zdravlja u Beogradu. Međutim, posle tri i po godine sam dobila otkaz nakon porodiljskog odsustva – prića Marija koja kaže da nije očekivala da će nešto loše ispasti od toga što je odlučila da ima dete, ali, kako tvrdi, možda je na neki način kažnjena, te da je možda trebalo prvo da sačeka da bude primljena za stalno.

Marijin muž Vladimir se nadovezuje i kaže da oni porodično idu zbog nje, jer kad vidi kako je ona prošla i kako se trudila, pita se, čemu sve to?

– Kod nas najobrazovaniji ne odlaze zato što je plata duplo ili trostruko veća. Znate kad kažu doktor ovde nema ni 1000 evra, a tamo negde će imati dve, tri ili četiri, ali to njima nije ključni motiv – objašnjava demograf Vladimir Nikitović za „Prvu“ i dodaje da je osnovno uslovi rada i još važnije uslovi života.

Nikitović navodi da najveći deo tih ljudi koji ostaje u inostranstvo ostvaruje svoju reprodukciju u tim zemljama, umesto u Srbiji, te da je neka procena da za 50 ili 60 godina ova zemlja izgubi još 50 ili 60 hiljada dece koja bi se rodila u Srbiji, a ne u nekim drugim zemljama.
Izvor: Blic