Austrija je omiljena destinacija srpskih studenata, ali i za život i rad srpskih iseljenika. Procenjuje se da samo u Beču živi oko 200.000 Srba, a da ih u čitavoj Austriji ima oko 350.000, sa tendencijom rasta.

Posebno ako se uzme u obzir da im nedostaju radnici za velik broj profesija, od kojih su mnoge visokokvalifikovane i po tri puta više plaćene nego ovde!

Naravno, najbolje je ako već imate tamo nekoga da vam pomogne u traženju posla, ali sve to možete i sami informišući se preko različitih sajtova za zapošljavanje, pa i same Austrijske ambasade. Evo kako da dođete do posla u Austriji.

U Austriji se svake godine sastavlja spisak deficitarnih zanimanja. Savezni ministar rada u saradnji sa saveznim ministrom ekonomije sačinili su listu poslova koji će biti veoma traženi u 2018. godini na austrijskom tržištu rada, koja su objavljena na zvaničnom portalu austrijske privrede u inostranstvu (advantageaustria.org) i Centra za migracije (migration.gv.at) na kojima su navedena ta zanimanja.

Deficitarna zanimanja / zarada

1. Građevinski radnik / 3.000 evra
2. Mašinski radnik / 3.000 evra
3. Tehničar za mašinstvo sa višom školom / 3.000 evra
4. Tehničar sa višom školom za tehnologiju energetike / 4.400 evra
5. Metalostrugar, mašinski tehničar, tehničar za obradu metala / 3.000 evra
6. Specijalistički inženjer elektrotehnike / 3.000 evra
7. Programeri, računarski rehničari, tehničari mreže, tehnička podrška, softver inženjer / 3.000 evra
8. Inženjer poljoprivrede, inženjer građevinskih mašina / 2.500-2.800 evra
9. Diplomirani inženjer mašinstva / 2.800 evra
10. Diplomirani inženjer elektrotehnike / 3.000 evra
11. Tehničar za precizno brušenje / 2.000 evra
12. Diplomirani IT inženjer / 3.000 evra
13. Šeg gradilišta / 2.700 evra
14. Diplomirani građevinski inženjer / 3.500 evra
15. Zavarivač / 1.500 evra
16. Inženjer instalacije / 3.500 evra
17. Električar, elektroinstalater / 2.500 evra
18. Radnik na konstrukciji / 2.700 evra
19. Diplomirani inženjer elektrotehnike / 3.500 evra
20. Monter radnici, serviseri / 2.500 evra
21. Konstruktori betona, radnici za popravku betona / 1.500 – 1.800 evra
22. Stolari, montažni građevinski radnici / 1.600 evra
23. Limari / 1.800 evra
24. Radnici za podne i zidne podloge / 2.700 evra
25. Automehaničar / 2.000 – 2.500 evra
26. Tehničar za instalaciju, za montažu i usluge / 2.500 evra
27. Diplomirane medicinske sestre / 1.600 evra

Pre svega, najvažnije je znanje nemačkog jezika. Poznavanje jezika na nivou A1 ili A2 za nemački i B1 ili B2 za engleski potrebno je dokazati međunarodno priznatim sertifikatom.

Ako ima razlika, onda moraju da se polažu dodatni ispiti. Za nostrifikaciju univerzitetske diplome podnosi se zahtev na odgovarajućem austrijskom univerzitetu, odnosno visokoj stručnoj školi ili u centralnoj službi za informisanje Ministarstva nauke.

Evo kako do radne dozvole

Prvi korak je da podnosilac zahteva pronađe odgovarajućeg poslodavca. Tek tada može da podnese zahtev za izdavanje crveno-belo-crvene karte, bilo u Ambasadi Austrije u Beogradu, ili u Austriji (u Pokrajinskom ili Okružnom nadleštvu ili Magistratu). U Ambasadi ili Konzulatu zahtev se isključivo podnosi lično, dok u Austriji to može da uradi poslodavac. Ukoliko provera zahteva bude pozitivno rešena, podnosilac zahteva dobija radnu dozvolu.

Crveno-belo-crvena kartica važi dvanaest meseci i dozvoljava naseljavanje na određeno vreme i zaposlenje kod poslodavca koji vas je zatražio. Nakon godinu dana može se podneti zahtev za slobodan pristup tržištu rada. Ko se doseli sa ovom dozvolom, ne mora da dokazuje poznavanje nemačkog.

Da li će neko dobiti crveno-belo-crvenu dozvolu zavisi od stepena obrazovanja, radnog iskustva, poznavanje jezika i životne dobi. Detaljnije informacije možete pronaći preko linka: www.migration.gv.at/de/formen-der-zuwanderung/dauerhafte-zuwanderung/fachkraefte-in-mangelberufen/#c2908

Treba imati na umu da možete početi da radite tek nakon što zvanično dobijete crveno-belo-crvenu kartu, u suprotnom postoje konsekvence (npr. zabrana ulaska u Austriju). To naravno važi i za kršenje drugih propisa i zakona.

Od velike pomoći Zajednica iz Srbije.

Zajednica iz Srbije druga je grupa u Austriji po veličini i suštinski doprinosi razvoju zemlje. Naročito je cenjeno što je ta zajednica veoma dobro integrisana u Austriji i što su i novi imigranti svesni toga koliko je važno učenje nemačkog jezika i uvažavanje austrijskih vrednosti za svakodnevni suživot, ali pre svega i za poslovnu klimu. „Austrijski integracioni fond“ u svim saveznim pokrajinama imigrantima nudi konsultacije kako bi ih podržao i savetovao u procesu integracije.
Izvor: Kurir