Kada bi trebalo opisati život u ovoj mediteranskoj zemlji u jednoj rečenici ona bi glasila: život je opušten. Nema jurnjave, nema previše gužve, sem u sezoni, a razlog tome su visoke temperature koje se leti penju do 45 stepeni. Mentalitet lokalnog stanovništva je vrlo blizak našem i Kiprani su izuzetno naklonjeni svojim gostima, a posebno ljudima iz Srbije.

Na Kipru postoje četiri grada: Larnaka, Pafos, Limasol i Nikozija.

Novosađanin Dejan Brzak se opredelio za život u Limasolu, gde živi tri i po godine i kako od njega saznajemo nema nameru da se vraća u svoj rodni grad niti u Srbiju, negde do penzije, a do tada ima još vremena jer mu je tek četrdesetpeta.

Dejan nije kao mnogi otišao u beli svet „trbuhom za kruhom“, jer je u Novom Sadu bio veoma cenjen u frizerskom zanatu, imao je svoj salon i pregršt mušterija koje i dan danas jedva čekaju da Deki dođe na godišnji odmor u rodni grad kako bi ih on ošišao.

A zašto je onda otišao?

Dejan priča za naš portal da mu je u jednom momentu u Novom Sadu sve dosadilo i da je rešio da se oproba u radu na kruzeru kao frizer.

– Punih deset godina radio sam na kruzerima, proputovao sam ceo svet i kad sam se vratio kući, shvatio sam da me sve guši i nervira. Znao sam da negde moram otići, a pošto volim more, lepo vreme i visoke temperature rešio sam da odem na Kipar.

Takođe saznao sam pre odlaska da na Kipru nema puno Novosađana, kao što je to slučaj na Malti ili u Grčkoj, pa je to bio još jedan od razloga mog odlaska u ovu državu – priča Dejan Brzak.
Prema njegovim rečima, sve je počelo pre tri i po godine, kada se na Fejsbuku učlanio u grupu „Srbi na Kipru“, i tamo je mogao da pročita da je većina ljudi koji su otišli tamo prezadovoljno životom.

– Moram da priznam da sam u toj grupi dobio mnoge korisne informacije, od toga kako da nađem smeštaj do situacije kako i gde da pronađem posao. Kada sam otišao, smestio sam se kod dva momka iz Beograda koji su tamo živeli već neko vreme, a nedugo zatim našao sam i prvi posao – kaže Dejan.

Taj prvi posao koji je Dejan našao bilo je mesto spasioca na bazenu pri nekom hotelu, ali mu to nije previše „leglo“ jer su uslovi za rad bili više nego rigorozni, a on je želeo da radi u struci.

– Prvi salon u kojem sam se zaposlio bio je kod jednog Kipranina koji ima razrađen posao, porazgovarali smo i on me je odmah primio. Međutim pošto ja šišam makazama, a oni mahom žiletom ili trimerom, njegove mušterije su počele da prelaze kod mene i uvideo sam da se kod njega rodila ljubomora, pa sam brže bolje našao novi posao – objašnjava Dejan.

Iako zvuči bajkovito da se brzo može naći novi posao, Dejan kaže da to nije ništa čudno, jer na Kipru na svakom salonu, hotelu, prodavnici… piše: Staff Wanted – Jobs, te oni koji žele da se zaposle odmah mogu da idu na razgovor ili da ga zakažu. Tu opciju je i Dejan često koristio i radio je kod mnogih poslodavaca, pa čak i u hotelu sa 5 zvezdica.

Međutim tu se nije zaustavio, jer je posle tri i po godine uspeo u onome zbog čega je i otišao, a to je da radi samostalno. Naime, u jednom salonu iznajmljuje stolicu i ima svoje stalne mušterije, a želja mu je da jednog dana otvori i svoj salon. Ono što je još veoma interesantno jeste činjenica da je frizerima na Kipru slobodan dan četvrtak, kada ni jedan salon ne radi, što po rečima našeg sagovornika i nije tako loše, tek kada se čovek na to navikne.

– Bez obzira što je reč o turističkom gradu, život na Kipru nije skup. Plata je od 800 evra pa naviše, a troškovi života su sada od 500 do 1.000 evra, za nas koji nemamo svoje kuće i stanove. Život je bio i jeftiniji, ali su naglo skočile cene nekretnina. Ranije se solidan stan mogao iznajmiti za 250 evra, a od kada Rusi ulažu novac u nekretnine, cena stanova je skočila za oko 150 posto. Međutim, većina ljudi koji dolaze da žive i rade na Kipru se udružuje, odnosno iznajme zajednički stan i troškovi su tada mnogo manji – ističe Dejan i dodaje da hrana nije skupa.

Kao primer navodi cenu mesa koja se kreće od 1,99 do 3,50 evra, dok je voće i povrće 0,29 domaće, a oko 3 evra ono uvozno.

On kaže, da je jedina mana ta što na Kipru nije razvijen gradski i međugradski prevoz te bi svako trebalo da ima sopstveni motor ili kola ukoliko želi da stigne na sve destinacije bez problema.

Stanovi i kuće se rentiraju uz depozit , a priključenje struje , vode , telefona i interneta ide na svoje ime (ukoliko se ne dogovorite drugačije sa vlasnikom) .
Narod je divan, dobar, prijateljski nastrojen prema nama, ali uz njihovo pristupanje EU , i pored dobre volje i želje da zaposle naše radnike , prednost imaju oni iz EU – Rumuni i Bugari uglavnom. Dejan je imao tu sreću, da dobije slovenački pasoš, zbog svoje bake, pa se brže i lakše snašao.

-Ne znam za ostale, ali ja sam se dobro snašao. Posebno što obožavam leto. Kada je sezona, ustajem oko 6 sati, odlazim na plažu, okupam se, vratim se kući, sredim se za posao. Imam vremena i za izlaske, upoznao sam puno novih zanimljivih ljudi, a pretežno se družim sa Beograđanima. Ima ovde i Novosađanki, koje su moje godište, a koje su se doselile na Kipar devedesetih, našle su muževe, osnovale porodicu. Ja volim slobodu i druženje, upoznavanje novih ljudi. Toliko sam zavoleo Kipar da slobodno mogu da kažem da je to sada moj dom – zaključio je Dejan i dodao da iako zna četiri jezika, trenutno ide u školu grčkog jezika, jer bez njega ne može da se napreduje.
Autor teksta: Ljiljana Natošević Milovanović