Mladi nezaposleni ljudi iz Bačke su, vođeni „trbuhom za kruhom“ u poslednjih godinu-dve „otkrili“ Maltu, gde ima posla preko cele godine, a kažu da na ovom ostrvu u Sredozemnom moru može i lepo da se zaradi.

Srđan Obrenić iz Sivca, u opštini Kula, u kojoj su pogašene sve velike fabrike, pa su mladi krenuli preko granice u potrazi za poslom, radio je godinama na prekookeanskim brodovima, a pre godinu dana se, zajedno sa devojkom, „usidrio“ u mestu Aura, na severu Malte.

– Radim kao barmen u hotelu, a moja devojka, koja je takođe iz Sivca, zaposlena je kao sobarica. Plata je za većinu poslova ovde oko 1.000 evra, a radi se pet dana u sedmici, po osam-devet sati na dan. Rad subotom i nedeljom plaća se kao prekovremeni. Plaćamo stan 400 evra, i uz sve ostale troškove, nas dvoje možemo da uštedimo jednu platu mesečno – priča Srđan.

On ističe da posao nije težak, prvenstveno zbog toga što poslodavci ne pritiskaju zaposlene.

– Mentalitet primoraca je takav da su dosta opušteni, pa na radnim mestima, gde su potrebna dvojica, zaposle trojicu. Osećaj da te niko ne izrabljuje daje volju za rad, koju dodatno podstiče lepo vreme. Na Malti je sunčano i toplo skoro cele godine, more je čisto, a kupanje počinje već u aprilu – navodi Srđan.

Malta je jedna od najgušće naseljenih zemalja, a po površini je, opisuje Srđan, „velika otprilike kao Novi Sad“. Prema njegovim rečima, oko 80-90 odsto naših ljudi radi u severnom delu ostrva, gde su Englezi (mahom penzioneri, koji su se u kasnijoj životnoj dobi preselili na Maltu), podigli mnogobrojne hotele.

– Uslov da ljudi rade na Malti je znanje engleskog, koji je, uz malteški (mešavinu arapskog i italijanskog), službeni jezik u ovoj zemlji. Zapošljavamo se na godinu dana, posle čega produžavamo boravak. Radimo najviše u hotelima i na građevini – predočava naš sagovornik.

S namerom da se zaposli u hotelu, na Maltu je došla i Nataša Stankov iz Srbobrana. Dok je pregovarala s poslodavcima pojavio se Nemac, koji joj je ponudio da oslika zidove u njegovoj kući. Nataša je inače likovna umetnica, koja je bila najviše rangirana na prijemnom u školi za dizajn u Novom Sadu, a u Srbobranu je ovim mogla da se bavi samo iz hobija.

– Najpre sam naslikala neki bunar s licima. Tako sam ušla u posao, koji je prevazišao sva moja očekivanja, jer sam na Malti počela da živim od slikanja – ispričala je Nataša.

Nema kriminala i nasilja

Srđan ističe da su Maltežani vrlo mirni i ljubazni ljudi, a da je Malta idealna za porodični život.

– Ovde nema kriminala i nasilja, niti ružnih vesti i straha od preživljavanja. Zato sam ovamo došao da ostanem što duže – kaže Srđan.