Novosađani, Raša (31) i Dragana Popović (33), sa svojom tromesečnom bebom Sofijom odselili su u Bahrein u potrazi za boljim životom ostavivši za sobom siguran posao u državnim firmama.

Zbog toga što što im je sav novac odlazio na hranu i račune, što od plata nisu mogli da uštede ni dinara, što su uvideli da sebi ne mogu ništa da priušte, a verovatno ni maloj Sofiji za budućnost, te da se sve svodi na puko preživljavanje, odlučili su da napuste Novi Sad. On je ostavio posao u državnoj firmi gde je radio poslednje tri godine, a ona posao profesorke matematike u srednjoj školi gde je predavala poslednjih sedam godina.

– Život od danas do sutra. Svaki dan razmišljaš samo o finansijama bez mogućnosti da sebi pomogneš. Ta činjenica nas je frustrirala svakodnevno. Hteli smo da Sofiji otvorimo svet, da može jednog dana da bira gde želi da studira, gde želi da živi, da joj obezbedimo bolju budućnost. Žao mi je što smo toliko čekali. Sada imam utisak da sam prodisala posle toliko vremena. I žao mi je izgubljenog vremena u Srbiji i nadanja da će biti bolje – priča Dragana za Radio 021.

Kaže da su prilikom odluke gde će nastaviti život gledali oglase za posao u Kataru, Emiratima, Kuvajtu, Omanu i Bahreinu. – Slučajno sam videla oglas u kojem su za profesora matematike nudili smeštaj, kartu, vizu, zdravstveno osiguranje… dovoljno toga da se snađeš bez mnogo novaca. Plata mi je sada višestruko viša, stan u kojem živimo je namešten, a plaćene su sve režije, čak i internet. Imam prevoz do škole i nazad, a škola mi je platila i avionsku kartu. Dobili smo novac za preseljenje iz Srbije, novac za prtljag i novac kad smo stigli da bi mogli da se smestimo i kupimo ono što nam je potrebno. Uz to dobijam svaki mesec i džeparac jer sam udata. Nega za bebu nije problem jer ovde živi puno stranaca i ceo sistem, pa i zdravstveni je podređen njima. Zgrada u kojoj živimo ima bazen, đakuzi, saunu i teretanu, ali ovde je to normalno – otkriva Dragana detalje početka života u Bahreinu.

U Bahreinu su se brzo snašli, već drugog dana upoznali su bračni par iz Srbije, a poznatstvo sa njima im umnogome olakšava život. Dragana kaže i da su kolege u školi spremne da pomognu u svemu, a najviše se ističe jedan Libanac koji je tamo već tri godine.

Sam Bahrein je još uvek u izgradnji, pa su gradilišta na svakom koraku. Kola su jeftina, i nova i polovna, gorivo još više. Za pun rezervoar potrebno je 6 evra. S druge strane, gradski prevoz skoro da i ne postoji, a taksi je skup pa zato svako ima svoj automobil. Cene iznajmljivanja stanova se kreću od 600 do više hiljada evra. S druge strane, cene u marketima su za nijansu više nego kod nas, dok su cene garderobe i tehnike veoma povoljne, a sniženja često idu i do 90%.

– Sofija sada ima skoro sedam meseci i život nam je daleko opušteniji i lagodniji. Nostalgija nas još uvek ne muči jer smo pod utiskom novog okruženja i nove kulture. Ljudi su ovde ljubazni, prijatni i opušteni. Bahrein je vrlo moderna država. Liberalnija je od drugih u regionu. Mi za sada nismo osetili nikakva ograničenja u oblačenju i ponašanju, ima i alkohola i svinjetine, ako su to nekom merila. Ima i mnogo mogućnosti za zaposlenje jer je Bahrein bogata zemlja, ali ipak sa malo školovanog kadra. Zato ima dosta stranaca iz celog sveta koji su ovde došli zbog posla – kaže ova Novosađanka.

– Višestruko smo u dobitku. Finansijski, naravno, ali smo bogatiji i za jedno životno iskustvo. Svet nam se otvorio, nama i Sofiji. Onog trenutka kada smo izašli iz Srbije, shvatili smo da su mogućnosti nebrojene. Shvatili smo koliko smo vodili zatvoren život i koliko nam je bio sužen vidokrug – kaže Dragana.

Ovo je samo jedna od nebrojeno (ne)ispričanih priča koja se ponavlja decenijama o obrazovanim, urbanim mladim ljudima iz Srbije koji su digli ruke od domovine i sreću našli u nekoj drugoj zemlji. Čak nije ni neobična zbog destinacije koju su Dragana i Raša odabrali za život. Ali jeste u neku ruku neobična kada se zna da su imali posao i sigurnu platu, da su tek dobili bebu. Njihova hrabrost i odlučnost verovatno će podstaći mnoge druge, razočarane i nezadovoljne da se odvaže na nešto više. Jer, za mnoge su se odavno ugasile nade u bolju budućnost.

To dokazuje i činjenica da je našu zemlju prema poslednjim podacima za nepunih 10 godina napustilo oko 250.000 pretežno mladih ljudi, a od početka raspada SFRJ pola miliona. Samo u poslednjih pet godina Srbija je ostala bez 6.000 doktora nauka. Svi su otišli sa istim ciljem i razlogom, da pronađu bolji život, da imaju perspektivniju i sigurniju budućnost. (Slobodan Krajnović)